Rtanj je planina u istočnoj Srbiji koja se nalazi na oko 20 km udaljenosti od Sokobanje. Pripada Karpatskim planinama te je u podnožju uglavnom sastavljena od peščara i stena, a u višim delovima od krečnjaka.
Južnu stranu karakteriše blagi pad tako da se prema podnožju prostire visoravan koja se lagano spušta ka Sokobanji. Severna strana je izrazito odsečena sa oštrim grebenom pri vrhu, a na istočnom kraju, na 1.565 m nadmorske visine, uzdiže se najviši vrh Šiljak. Severna strana planine prekrivena je šumama i pašnjacima u kojima se mogu naći brojne autohtone biljne vrste i obilje izvora pitke vode.
U bogatoj prirodi posebno se ističu šume bukve, hrasta i smrče. Zatim, jorgovani, bele srebrne lipe, crni jaseni. Tu je i endemična, veoma lekovita, vrsta – rtanjski čaj i čuvena srpska ramonda.
Osim lovišta, koje se prostire na 6.368 ha, gde se najčešće love srne i divlje svinje, na Rtnju se mogu videti mnoge ptice, sisari i ribe. Od 89 vrsta ptica koliko živi na planini, oko polovine je zaštićeno Uredbom o zaštiti prirodnih retkosti. Dok su u Vrmdžanskom jezeru zabeležene potpuno izolovane vrste riba.
Zbog nestvarne lepote prirode, impresivnog pejzaža koji se prostore sa vrha, kao i brojnih legendi koje kruže o njoj, mnogi ljudi letovanje u Sokobanji koriste da posete i Rtanj.
Istorija planine Rtanj
Za Rtanj se vezuje ime porodice Minh. Ova jevrejska porodica bila je vlasnik rudnika kamenog uglja na Rtnju, a ostala je upamćena po dobročinstvu. Naime, Julius Minh je svojim radnicima obezbedio stanove, otvorio školu, ambulantu, prvi bioskop, električnu centralu.
Nakon Juliusovog samoubistva njegova žena Greta je naložila da se na Šiljku, najvišem vrhu Rtnja, izgradi crkvica-kapela. U njenoj izgradnji učestvovalo je oko 1.000 radnika, a sav potreban materijal i kamen za izgradnju dopreman je na vrh Rtnja magarcima. Crkvica je osveštana 1936. godine, postavši simbol planine.
Nažalost, priče da je u njoj zakopano blago navele se neke tragače da je razruše u pokušaju da pronađu bogatsvo, te je danas ostao samo deo istočnog zida koji odoleva zubu vremena.
Najmističnija planina
Karakteristični, gotovo savršeni, piramidalni oblik planine doveo je do nastanka brojnih legendi. Mnogi, čak, smatraju da Rtanj nije prirodna planina, već da ispod njene površine i vegetacije stoji piramida stvorena ljudskom rukom. Ovu tvrdnju potkrepljuju činjenicom da ima nagib strana identičan onom na piramidi posvećenoj Mesecu u Meksiku, kao i uglove koji se poklapaju sa onima na Keopsovoj piramidi.
Nisu retka ni mišljenja da je ova planina delo vanzemaljaca. Dok naučnici naglašavaju da geometrijski oblik duguje svom kraškom reljefu. Ipak, u jednom se svi slažu – Rtanj je upečatljiva i neponovljiva pojava koja je osvojila sve koji je posete. Tako je Đuru Jakšića inspirisala da napiše stihove: „I ovaj kamen zemlje Srbije, što preteć Suncu dere kroz oblak…“, a Jovana Cvijića da navede kako „Nijedna planina i nijedan planinski vrh u Srbiji ne čine toliko dubok utisak na promatrača kao Rtanj sa Šiljkom. U njemu su združeni mirnoća, veličina i simetrija… Dižući se veličanstveno izolovan, on vlada okolinom i izgleda kao vođa i znamenje okoline. Ima u njemu individualnog i imponujućeg, kao u velikim ličnostima“.
Još jedna specifičnost jeste da planina emituje energije koje su, baš kao lekovite vode u Sokobanji, veoma korisne za ljudsko zdravlje. Snimanje posebnim instrumentom koji registruje bioenergetska i elektromagnetna zračenja otkrilo je da Šiljak uglavnom upija energiju, a mesto Svetilište u podnožju planine, uglavnom zrači.
Šta posetiti na Rtnju?
Svakako, Šiljak je glavna atrakcija planine. Do vrha je moguće doći iz nekoliko pravaca stazama koje su dobro obeležene, te nije potreban profesionalni vodič. Onima koji se prvi put penju na Rtanj, kao i neiskusnima u tome preporučuje se staza na južnoj strani, jer je ona najlakša.
Na vrhu možete videti ostatke crkve Svetog Đorđa koja je sagrađena u čast Juliusa Minha. Dok će ljubitelje speleologije obradovati podatak da je na Rtnju otkriveno čak 17 pećina. Kako mnoge od njih još uvek nisu pripremljene za turističke obilaske preporučuje se poseta Bogovinskoj pećini. Sa svojih 6 km istraženih tunela ona spada u najduže speleološke objekte u Srbiji.
Ne treba propustiti ni posetu Svetilištu gde je izmereno jedno od najjačih energetskih polja. Ta tačka je obeležena spomenikom u obliku piramide.
Ukoliko ste odlučili da tople dane iskoristite za posetu Rtnju, neka apartmani sa bazenom, Sunčani breg u Sokobanji budu vaša polazna tačka.